Istraživanje „Medijski trendovi u Srbiji“, koje je Propulsion sproveo sa CESID-om i USAID-om, pokazalo je da smo i dalje „analogno društvo“. U kojim segmentima je to naizraženije?
Analogno i digitalno često povezujemo sa starim i novim, ali zapravo oni decenijama kontinuirano stimulišu razvoj ovog drugog i neodvojivi su deo procesa transformacije društva. Tu dolazimo do pitanja – koliko, kao društvo, generacijski zauzimamo i negujemo analognu perspektivu, a sa druge strane što radimo kada su digitalne kompetencije u pitanju? Istraživanja koja su sprovedena u okviru programa Nova pismenost tokom perioda 2019 – 2021, mapiraju pozitivan porast digitalnog, posebno među populacijom mlađom od 40 godina, dok su bejbi bumeri, deo populacije stariji od 54 godine, i dalje aktivniji u analognom okruženju. Najprisutniji je dominantan uticaj televizije kao medija, što je direktno povezano sa starosnom strukturom stanovništva, uzimajući u obzir da je prosečna starost stanovništva u Srbiji skoro 44 godine, i da je svaka četvrta osoba starija od 60 godina. Naglašena simbioza analogne i digitalne perspektive se vidi i kod onlajn kupovine, gde se proizvodi biraju digitalno, a veliki broj transakcija se zapravo obavlja analogno, plaćanjem pouzećem, ili čak onlajn naručivanjem, a potom fizičkim odlascima u radnju da bi se izvršilo plaćanje i preuzela narudžbina.
U kojoj meru su „mejnstrim“ mediji danas prisutni u životima građana Srbije?
U zemlji se i dalje snažno oseća generacijski jaz. Interesovanje za sadržajima tradicionalnih medija raste sa porastom godina, a kad su u pitanju društvene mreže primećuje se potpuno suprotan trend. Preko polovine mlađih od 25 godina svakoga dana koristi društvene mreže, nasuprot populaciji starijoj od 55 godina, koja i dalje iznad proseka konzumira “mejnstrim” medije, što govori činjenica da oko polovine građana svaki dan gleda TV. Koliki je uticaj TV svedoče i podaci o medijskom tržištu, gde više od polovine oglašivačkih prihoda ide na TV, dok sve ostalo „dele“ internet, radio, print i OOH. Iako su tiraži mali, print je, takođe, zadržao veliki uticaj kroz formiranje medijske i političke agende.
Kada govorimo o lažnim vestima, koji su izvori informisanja zbog kojih ljudi najčešće imaju bojazan od lažnih vesti u Srbiji?
U tom svetlu, zanimljiv je i podatak da svaki peti građanin, od 12 do 60 godina starosti, ne veruje niti jednom mediju. Lažne vesti, spin, propaganda, dezinformacije u medijima, sve te i takve sadržaje, preko 70% građana primećuje najčešće na televiziji, a potom na društvenim mrežama i internetu.
Koju ulogu u širenju lažnih vesti igraju influenseri? Da li im građani Srbije veruju?
Kada posmatramo uticaj influensera kroz vizuru fenomena “post – truth” (post – istina), po kojem su pozivanje na emocije i lična uverenja bitnija od objektivnih činjenica u oblikovanju javnog mišljenja, možemo zaključiti da on zauzima ozbiljan prostor. Influenseri više nisu izuzetak u javnom životu, već realnost, značajna i uticajna, a samim tim se njihova odgovornost uvećava. Istraživanje koje smo sproveli među influenserima u jesen 2019. godine, pokazuje da oni pri plasiranju sadržaja vode računa o različitim elementima: osetljivost sadržaja za pojedine grupe, pouzdanost izvora sadržaja koji objavljuju i slično, a njih skoro polovina je navelo da im je osnovni motiv za bavljenje poslom influensera osećaj da mogu da pomognu ljudima koji ih prate. Influenseri utiču na polovinu mladih, dok oni sa druge strane, povezuju influensere sa aktivnostima u medijima i na društvenim mrežama, dopada im se što ih zabavljaju, informišu i dele svoja iskustva realno i bez ulepšavanja.
U Srbiji 8% ljudi sluša podkaste. Zašto ovaj kanal komunikacije postaje sve dominantniji?
Analogni radio signal je evoluirao u digitalni audio kontent sofisticiranog i tematski specifičnog sadržaja, koji možemo birati u skladu sa vlastitim preferencijama, dostupan 24/7 u digitalnom formatu za razne uređaje. Uz to, prednost je i što autori podcasta u svom izražavanju imaju apsolutnu slobodu i nemaju ograničenja poput dužine trajanja, koja je karakteristična za npr. televizijsku programsku šemu. Trenutno najveći broj slušalaca podcasta u Srbiji su u starosnoj kategoriji od 18 do 25 godina, a među njima je najviše visokoobrazovanih.
Ko je odgovoran za medijsku i digitalnu pismenost građana Srbije? Koja je tu uloga pojedinaca, medija, brendova, javnih ličnosti, društva i države?
Danas smo svi medij, i što pre osvestimo tu ulogu i preuzmemo odgovornost koju ta uloga nosi, to pre možemo doprineti širenju medijske i digitalne pismenosti. U tom svetlu nije moguće jasno povući liniju ko ima najznačajniju ulogu, reklo bi se svi navedeni simultano. Trebamo biti usmereni na ljude, mapirati generacijske perspektive i potrebe, opipati puls i tačku početka procesa razumevanja, te ih iz te tačke gledišta uključiti u transformativni proces opismenjavanja. Kompleksan svet, te erozija legitimiteta zahtevaju kompleksna rešenja. Program Nova pismenost koji sprovodimo zajedno sa USAID-om je upravo zato baziran na pristupu od 360 stepeni, te uključuje kontinuirana istraživanja, a nadalje razvija različite informativne i edukativne resurse za nastavnike, roditelje, javnu upravu, biznise i građane, koji su dostupni na sajtu novapismenost.rs.