IVA ĐURKOVIĆ,, MANAGING DIRECTOR, LUNA\TBWA BEOGRAD & OMD MEDIA
DALI BUNGIČ, MANAGING DIRECTOR, LUNA\TBWA LJUBLJANA (SLOVENIJA)
Mala bara, mnogo krokodila.
Pandemija koja traje već nekoliko meseci uzdrmala je tržište. Agencije, oglašivači i mediji našli su se u do sada za njih nepoznatoj poziciji koja polako postaje nova normalnost. Ipak, dugoročno gledano, tržište je stabilno i pokazuje tendenciju blagog rasta. Zadovoljni smo što Luna\TBWA Ljubljana radi sve više na tržištima unutar i van regiona. Ovo doprinosi našoj stabilnosti u ovim nepredviđenim okolnostima.
U Srbiji struku uređuje tržište. Mi smo malo i veoma osetljivo tržište. Novac ovde nosi veliku moć. Trebalo bi da radimo na tome kako da naše mane pretvorimo u naše prednosti. Činjenica da smo mali otvara prostor za improvizacije, inovacije, drugačije poglede na stvari. Verujem da je ovo teren na kome mi, kao malo tržište, treba više da igramo.
Struka je u Sloveniji relativno dobro uređena. Slovenačka oglašivačka komora u ovome igra glavnu ulogu, povezujući sve tri strane koje imaju interes u sferi komunikacija: oglašivače, medije i agencije. Komora izdaje različite dokumente na temu dobre prakse koje služe kao vodič za poslovanje agencijama, medijima i oglašivačima. Najvažniji takav dokument je Oglašivački kodeks koji moraju da poštuju svi koji su uključeni u aktivnosti tržišnih komunikacija.
Iako solidarnost nije očigleda, mislim da postoji. Ta solidarnost je, pre svega, prisutna zahvaljujući ličnim kontaktima i poznanstvima, jer nas koji se bavimo ovim poslom na tržištu nema mnogo. Velika je šteta što nemamo snažne formalne stručne asocijacije, jer mislim da bi na taj način moglo dosta da se doprinese boljem uređenju tržišta i stabilnijem poslovanju. Agencije su već neko vreme ugožene, jer onih koji pretenduju da mogu da rade agencijski posao ima na raznim stranama. Mislim da je vreme da ovo shvatimo i napravimo korake koji su neophodni kako bi agencijski posao imao bolju perspektivu.
Oglašivački posao je kao i svaki drugi, što znači da agencije doživljavaju jedni druge kao konkurenciju. Ovo je dobro, jer vuče struku napred i tera nas da konstantno radimo na tome da isporučimo bolja rešenja za naše klijente. Agencije su u Sloveniji povezane kroz Slovenačku oglašivačku komoru kroz koju mogu da se bore za zajednički interes.
Ne znam šta se tačno podrazumeva pod “uređeni”. Ono što znam jeste da su česti, brojni i da imaju puno učesnika. Uzimajući ovo u obzir, mislim da je način na koji se odvijaju u Srbiji čak i kontraproduktivan. Mi radimo u industriji u kojoj su izuzetno važna dugoročna partnerstva. Morate dobro poznavati brend za koji radite, kategoriju u kojoj taj brend posluje i potrebe potrošača u toj kategoriji. Ukoliko agencija za brend radi dobar posao, mislim da je investicija u pitch može da bude na mnogo korisniji način da bude usmerena u neke druge stvari.
Ozbiljni klijenti uvažavaju preporuke dobre prakse koje daje Slovenačka oglašivačka komora. To znači da na pitcheve zovu ograničen broj agencija, jasno definišu kriterijume po kojima se ocenjuju agencije i nude novčanu kompenzaciju agencijama koje nisu dobile posao za vreme koje su uložile u pitch. Ova kompenzacija ne može da pokrije troškove koje su agencije imale, ali pokazuje da su klijenti svesni da pitch iziskuje investiciju od strane agencije. Neki klijenti ne poštuju ova pravila, pa etablirane agencije ne učesvuju na pitchevima koje takvi klijenti raspišu.
Verovatno da na svim tržištima ima i jednih i drugih. Međutim, ono što je sigurno jeste da se ovaj posao može kvalitetno raditi jedino ukoliko između klijenta i agencije postoji partnerski odnos koji podrazumeva otvorenost, razumevanje i poverenje. Takvih klijenata u Srbiji ima i zbog njih vredi baviti se ovim poslom.
Zavisi od klijenta. Imamo vrlo bliske odnose sa mnogim klijentima. Naša ljubljanska agencija poznata je po održavanju uspešnih dugoročnih odnosa sa kompanijama za koje radimo, koji rezultiraju najuspešnijim kampanjama u smilsu efekata koje postižu.
Povratak televizije na velika vrata.
Na nivou pojedinca, verujem da ćemo videti iskorak ka štedljivosti. Ovo ne znači da će ljudi biti opsednuti jeftinim, već da će vrlo pažljivo uočavati razlike između onoga što im donosi vrednost i onoga što je precenjeno. Na nivou društva, gde je kultura hrane dobila obrise Instagram elitizma, možemo očekivati da ćemo se vratiti korenima i fokusirati na kvalitetnu ishranu i manje bacanje hrane.