U poslednje vreme se sve češće pitamo „šta je to normalno živeti“. Treća godina je u znaku korone. Od straha, preko prihvatanja i na kraju navikavanja na „novo“. I taman što smo se privikli na nedaće koje je pandemija donela sa sobom i naučili da živimo sa tim, pojavili su se novi problemi – rat u Ukrajini koji je sa sobom doneo zabrinutost po pitanju energenata, izvoza žita, ali i inflaciju.
U EU zemljama inflacija je dostigla najveći rast u poslednjih 20 godina – prosečno 5,9%, a prognoze su da će vednost FMCG korpe rasti za 13% u poređenju sa 2019. godinom. Kako ove promene utiču na ponašanje potrošača?
Kako raspodeliti ista novčana sredstva na proizvode čije su cene osetno porasle? Čega se odreći, šta smanjiti, a opet zadovoljiti sve potrebe prosečnog domaćinstva? Trend ekonomizacije je sve više izraženiji, a što je još jedan od razloga da PL zauzme značajno mesto na tržišnoj pozornici.
Najveći rast PL beleži u onim kategorijama u kojima je već izgradio svoju poziciju u odnosu na brendove. Na drugoj strani, PL koristi svaku priliku da se “uvuče” u korpu pored brendova. Upravo u onim kategorijama gde su brendovi uspavani, sa manjim investicijama u reklamiranje i građenje poverenja sa kupcima PL dobija na značaju. Tamo gde brendovi ne inoviraju puno, otvara se prostor za rast PL-a.
Veliki i jaki brendovi malo lakše podnose taj pritisak od strane PL-a, dok je veći problem kod manjih brendova i zato oni moraju više raditi na kreiranju “value for money” percepcije kod kupaca ukoliko žele da ostanu relevantni. Primetan je, pre svega, snažan rast vrednosnog učešća PL-a u okviru FMCG. Od 10,7% koliko je bilo 2018. do 20% koliko je u 2021. godini.
Rast PL-a se beleži iz godine u godinu. Ova će, po svemu sudeći, biti veoma uspešna za privatne robne marke. Kategorije koje su najbrže rasle su smrznuta hrana, osnovne životne namirnice, mleko i mlečni proizvodi, kao i mesne prerađevine. Značajan vrednosni udeo u total FMCG-iju su zabeležili ulje za pripremu hrane, pelena za bebe, kao i smrznuta riba. PL i dalje beleži rast, pa je tako u prvom kvartalu 2022. (januar – mart) u odnosu na isti period 2021. vrednosno učešće sa 20,4% došlo na nivo od 23,6%.
Rast privatnih robnih marki iz godine u godinu nije samo odraz kriznih promena, već i ekonomičnijeg i racionalnijeg kupovnog ponašanja. Reklo bi se da srpski shopper postaje u pravom smislu reči smart shopper.