KOLIKO SMO SAMO PUTA ČULI “TV JE PRESKUP” ILI “PRINT JE MRTAV” ILI “RADIO NIKO NE SLUŠA”? DA LI JE ZAISTA TAKO?
Podaci sa tržišta govore da se pomenuti tradicionalni mediji itekako drže. Zašto je tako nemoguće je sa sigurnošću reći, ali navika igra veliku ulogu – potrošača, ali i agencija i oglašivača. Ljudi kod nas još uvek po navici upale TV kad dođu kući, iako često radi u pozadini. Upale radio kad sednu u auto. Ili kupe novine kad krenu na posao, da čitaju na pauzi za ručak ili uz cigaretu. A i kompanije još uvek veruju da marketing nije odrađen ako se ne emituje TV reklama. I zajedno, i jedni i drugi, doprinose da naše tržište bude tu gde jeste – ušuškano u zoni komfora.
NOVE NAVIKE, NOVE VREDNOST
No tržište je živa stvar, ono raste i razvija se, i određenom brzinom, ugleda se na regionalna, evropska, svetska. Jedan broj potrošača već odavno rekao je “NE” fiksnom sadržaju kakav dobijaju na tradicionalnim medijima. Potrošač želi da se oseća jedinstveno, samim tim, želi da ima kontrolu nad sadržajem koji konzumira i slobodu da ga konzumira u vremenu koje mu odgovara. Takođe, želi sadržaj koji odgovara njegovim interesovanjima i stavovima. Njegove navike tradicionalni mediji sve teže uspevaju da zadovolje. Davno je prošlo vreme okupljanja porodice ispred televizora ili radija, gde su tri generacije pratile jedan program na jedinom uređaju u domu, bez ulaska u to da li je takva promena istinski napredak društva, uz konstataciju da je to jednostavno činjenično stanje danas. Sada u domaćinstvu svaki član ima svoj uređaj za serviranje informacija, gde može da prati ono što ga lično interesuje i da razmenjuje mišljenja manje uz porodicu, a više uz istomišljenike. Sve je to dovelo do pojave novih kanala koji se danas moraju posmatrati kao novi mediji – influensera na društvenim mrežama, youtubera, kao i sve popularnijeg formata podcasta.
NOVI JUNACI MODERNOG „ETRA“
Publika koja daje ogromno poverenje onome koga prati na društvenim mrežama iskristalisala je jedno novo “zanimanje” – influenser. Time što imaju pažnju hiljada ljudi (poneki i miliona) influenseri definitivno postaju novi mediji, dostupni na nekoliko različitih kanala. Taj uticaj koji imaju daje im određenu “moć”, mađutim, uz nju dolazi (ili bi bar trebalo) i ogromna odgovornost, a naravno i veliki prostor i nove prilike za oglašivače. Naime, kako su istraživanja u 2019. Edelman trust barometer pokazala: 58% ispitanika (na uzorku od 25.000) kupilo je proizvod nakon preporuke influensera, 40% počelo je da veruje brendu nakon preporuke, a 63% više veruje influenseru kada govori o brendu nego kada brend govori sam o sebi (što navodi da pomislimo gde to stavlja klasičnu reklamu?). I u Srbiji raste promovisanje preko influensera jer kompanije prepoznaju potencijal. Upravo zato za sve veći broj naših klijenata radimo analize influensera segmentacijom po određenoj temi, i moramo reći, rastu mnogo brže nego tradicionalni mediji.
Nakon influensera, trend koji je ove godine najočigledniji kada su novi formati i mediji u pitanju, jeste sve veći broj podcasta na domaćoj sceni. Takođe, primetan je i sve veći broj emisija koje su isključivo na YouTube platformi, koja time zavređuje da se tretira i kao medijski kanal. Reagujući na taj trend, prvi smo u Srbiji počeli da u okviru naših usluga pratimo i analiziramo te nove medijske formate. One su riznica kreativnosti, pošto svako može da ima svoj YouTube kanal ili PodCast, i može da pokrije sve teme, koliko god bile rasprostranjene u društvu. A polazna ideja je ista kao i pre – reč je o naslednicima radio ili TV emisija, te je pogrešno što oglašivači i agencije još uvek u nedovoljnoj meri obraćaju pažnju na ove nove medijske formate.
Ove godine prva ikada Pulicerova nagrada dodeljena je za audio format, a i na domaćem tržištu podcast je kao nova forma medijskog sadržaja u velikoj ekspanziji. Podcaste pokreću poznate medijske kuće, bivši voditelji, marketinške agencije, pa i pojedinci nepoznati javnosti i bez bilo kakvog iskustva na medijskom tržištu. Uz minimalnu opremu i resurse, svako ko želi može dobiti priliku da obrađuje teme po izboru, organizuje debate i razmene mišljenja i ponudi svoj sadržaj javnosti besplatno. Neki na domaćem tržištu uspevaju da okupe značajnu publiku i beleže ne tako mali broj pregleda i slušanja. I dok se neki mediji sa sličnim, pa neretko i manjim brojkama kada su konzumenti sadržaja u pitanju, po pravilu nalaze u media planovima agencija i oglašivača, ovi novi formati još uvek ostaju zanemareni.
Bitno je istaći da slušaoci podcasta spadaju u jedne od najlojalnijih. Prema istraživanjama, čak 80% slušalaca odslušaće celu epizodu svog omiljenog podcasta. Taj sadržaj se konzumira u dahu. Zanimljivo je da slušaocima podcasta manje smeta da se njihova emisija prekida propagandnim porukama. Prema cncb.com i iab.com 78% slušalaca podržava oglašavanje u podcastima, čak 67% se seća brenda koji se oglašavao, a 63% izvršilo je kupovinu nakon oglašavanja. Tajna je u odnosu koji neguju slušaoci i voditelj, poverenju između njih i načinu na koji se prenosi poruka tj. oglašavanje.
Pružati klijentima pravu sliku tržišta koji se konstantno menja nije uvek lako, ali to smatramo jedino ispravno. “Korak ispred” nije samo naš slogan, već nešto što živimo.