ISTRAŽIVANJA POKAZUJU DA JE TRŽIŠTE MARKETINŠKIH KOMUNIKACIJA U SRBIJI SVE ZATVORENIJE KADA JE U PITANJU DELJENJE ZNANJA. MLADI NAVODE DA KOLEGE U AGENCIJAMA KADA DELE ZNANJE SA NJIMA TO UGLAVNOM RADE OGRANIČENO I SELEKTIVNO. ZAŠTO SE JAVLJA TREND „HERMETIČKE ZATVORENOSTI“?
To su zanimljivi, a ujedno i upozoravajući podaci za sve nas iz struke, jer je edukacija juniora jedan od najvažnijih zadataka svakog seniora. Iz iskustva znamo da vrlo često zaboravimo na to jer nas pritiskaju rokovi, finansijske obaveze, neplanirani zahtevi. Ali ono što mogu da poručim mladim kolegama jeste da prestanu da se stide, da nema glupih pitanja i normalno je da na početku karijere nemaju dovoljno znanja. Pitajte, slušajte i samo tako ćete uspeti da proširite vidike. Zaboravite na stav da će vas manje ceniti ako nešto ne znate.
Ono što naše tržište izdvaja u odnosu na neka druga jeste veliki broj talentovanih ljudi i naučena snalažljivost, te smo znanja pokupili uz pomoć profesionalnih edukatora ili bez njih. Sada je i sve dostupno na internetu, pa se obrazujemo i kroz tutorijale, video priloge, preko sajtova.
Postoji još jedan segment koji dovodi do te “hermetičke zatvorenosti” – kriza u marketingu se pre neku godinu prvo oslikala u domenu edukacije. I mnogo kvalitetni stručnjaci povukli su se i započeli neke druge poslove, te nam je ostala rupa u tom segmentu.
U KOJOJ MERI JE KONTINUIRANA EDUKACIJA SENIORA U AGENCIJAMA VAŽNA KOLIKO I EDUKACIJA MLADIH TALENATA?
Podjednako važna, ako ne i važnija, jer su seniori ti koji treba dalje da prenesu svoja znanja. Mislim da je važnija, jer oni upotpunjuju svoja znanja i to kombinuju kroz praksu, dok juniori idu obrnutim putem – školsku teoriju treba da pretoče u praksu i mnogo prošire svoje vidike.
Pored toga moram da stavim jedno ALI, kao i uvek. Sa izuzetkom većih inostranih konferencija i nekih zanimljivih predavača na događajima koje organizuje Marketing mreža, skoro nisam bila privučena dobrim predavačem koji bi dao neko novo znanje, objasnio neke nove alate… Mislim da se niko ne bavi temeljnom ovom problematikom.
UZIMAJUĆI U OBZIR OBRAZOVNI SISTEM U SRBIJI, U KOJOJ MERI SU MLADI DANAS, NAKON ZAVRŠENOG FAKULTETA, ZAISTA SPREMNI ZA RAD U STRUCI?
Fakultet ne može da izbaci gotovog “radnika” ili stručnjaka spremnog za samostalni rad. Praksa je još važnija, a u našoj profesiji i dodatna edukacija, nova znanja i sl. Što više praktičnog obrazovanja to bolje i zato naš sistem i dalje nije dobar, jer se sve svodi na teoriju i “bubanje”, a baš malo toga na praksu. Verujem da mladi dosta svog iskustva sada stiču i preko interneta, tako da lakše dolaze i do informacija, a ako žele i znanja. Osamdesetih i devedesetih, na primer, nije ni postojalo formalno obrazovanje ni za jedno od zanimanja u oblasti komunikacija i marketinga, pa su ipak neki kreativni i sposobni ljudi napravili sjajne stvari.
KOJA SU TO ZNANJA I VEŠTINE KOJE SU DANAS NEOPHODNE KOLEGAMA KOJI ŽELE DA RADE U AGENCIJAMA?
Potrebno je da budu pismeni, načitani, da imaju široko, a temeljno opšte obrazovanje. Za kreativce je važno da imaju maštu i dobro oko. I tako mogu još da nabrajam za svako zanimanje ponaosob. Ono što je za sve zajedničko jeste ljubopitljivost i vrednoća. Sve ostalo se nauči.