Kada smo otvarali agenciju Spellcaster, hteli smo da Design Thinking (DT) bude elementarni deo našeg procesa. DT inovacijska je human-centric metodologija koja organizacijama pomaže da se fokusiraju na ljude za koje stvaraju, kako bi unapredili svoje proizvode, usluge, interne procese i/ili komunikacijske kampanje. To je iteracijski proces u kojem se vrši kvalitativno istraživanje korisnika, razvija empatija, ruše pretpostavke, redefinišu problemi i stvaraju inovativna rešenja.
Metodologijom se služimo već godinama u raznim oblicima, no možda najvažniji razlog za DT jeste što želimo da inovacija bude u srži svega što Spellcaster radi. U zavisnosti od tipa klijenta i vrste izazova, našu metodologiju prilagođavamo kako bismo temeljno i efikasno pristupili zadatku. Istina, DT uveliko počiva na stabilnim fazama – DISCOVER, DEFINE, DEVELOP, DELIVER – međutim, razni formati procesa nam omogućavaju da se prilagodimo različitim projektima, kao i drugačijim rokovima.
DT vizuelan je i inkluzivan proces, koji raznim stejkholderima omogućava da jasno detektuju izazove i preuzmu inicijativu inovacije u svojoj organizaciji. Kroz ko-kreacijske radionice naše klijente i korporacije ohrabrujemo da upoznaju i razgovaraju sa ljudima koje inače nazivaju “potrošačima” ili “korisnicima”, te da hirurški precizno definišu izazove pred svojim brendom. Time smo otvorili nova vrata, kontakt sa decision-makerima “dva sprata iznad”, te omogućili bolje razumevanje kompanije, brenda, tržišta, produkta/servisa, a samim tim i kampanje koju posledično radimo. DT metodologija je koja, pre svega, uvažava ljude jer, kako je to jednom fino sročio Chimero:
“Ljudi ignorišu dizajn koji ignoriše ljude.”
Frank Chimero, dizajner
Neka saznanja kroz godine formirali smo u svojevrsne insighte koje poštujemo u procesu:
Small Data Leads To Big Discovery
Kvalitativno istraživanje bazirano na empatijskim intervjuima dobar je početak, no ne želimo se tu zaustaviti. Sva istraživanja postaju prosečna ako se previše oslanjaju na prosek. Treba potražiti anomalije, sa obe strane spektra, te pronaći ljude koji obožavaju ili mrze određeni brend. Razgovaraćemo sa hejterima i možda saznati slabosti za koje nismo ni znali da postoje. A zatim ćemo popričati sa mega-fanovima. Zašto? Zato jer često poznaju brend bolje od ljudi koji rade za njega.
Culture Devours Strategy For Breakfast
Ljudi na ulicama svaki dan jure prema svojim životima, strahovima i snovima te pritom imaju nebrojene interakcije koje većinom ne uključuju brendove. Aktuelne teme i rituali koje međusobno dele deo su velikog svakodnevnog razgovora. Ako želimo postati deo tog razgovora, bitno je da slušamo, pre negoli išta kažemo. Razumevanje lokalne kulture otvara nam neprocenjive prilike da kažemo prave stvari na pravom mestu. Dobra strategija ne pretpostavlja – već sledi, amplificira i obogaćuje kulturu.
Balls Beats Any Budget
Volimo li ljude koji nemaju mišljenje ni o čemu? Zašto bismo onda voleli takve brendove? Činjenica: prema većini brendova smo indiferentni. I to je OK. Ljudi se teško vežu za druge ljude, a kamoli za brendove. S druge strane, brendovi koji uživaju jake emotivne veze sa ljudima često nam se samozadovoljno smeše sa tabele najuspešnijih brendova sveta. Šta je zajedničko takvim brendovima? Stav.
Ako brend ima glas, onda može kreirati stav za taj glas. Brend može pronaći nešto za šta se vredi boriti, reći ljudima ono što žele da im neko kaže. Često je to nešto što već znaju, ali se boje sami reći. Stoga kreirajmo strategiju za diskusiju o stvarima koje nisu samo proizvod/usluga. Uspravimo kičmu. Pokažimo muda. Nema tog medijskog budžeta koji se može meriti sa kombinacijom muda i ispravnog stava koji ljudi podržavaju.
Technology Is Nothing If Not Human
“Tehnologija, ako je dovoljno razvijena, postaje nerazlučiva od magije.”
Ovaj citat nam je u nasleđe ostavio veliki Arthur C. Clarke, a pritom bih dodao – magiju samo ljudi mogu prozvati magijom. Ne nasedamo na jeftine trendove i aplikaciju tehnologije u komunikaciji bez da se prethodno ne definiše relevantnost te tehnologije u odnosu na brend i ciljnu grupu. Ljude nije briga što neki telekom ima svetlucavog AI robota u poslovnici ako ista kompanija vređa inteligenciju svojih korisnika neprilagođenim tarifama i lošim uslugama. Dodatno, preispitujemo ulogu brenda na nekim društvenim platformama. Samo zato što “svi” koriste TikTok, ne znači da je svakom brendu mesto na njemu. Dajmo sebi vremena da razumemo tehnologiju te vidimo dalje od nje, dublje prema ljudima koji je koriste.
Hakujmo ljude, tehnologija će pratiti. Postoji celi niz lekcija koje nas teraju da slušamo ljude i da budemo bolji u svojim procenama, a pritom još učimo i rastemo svaki dan.
Ilustracija: Ivan Turčin