Korona je grozna, to svi znamo. Ni u šta nismo sigurni, cele industrije se ruše, budućnost je neizvesna. Ljudi su depresivni, priča se o problemima, mešaju se letargija i cinizam. Situacija je potpuno sumanuta.
Ipak, nije sve tako crno.
Sredinom marta kada je sve eksplodiralo, mi u Humanu smo se doslovno preko noći prebacili na rad od kuće. Iako nam to ni ranije nije bilo strano, ipak svi smo bili malo izgubljeni. Povećali smo količinu međusobne komunikacije, gurali dan po dan.
I onda smo počeli primećivati neke stvari koje nismo očekivali.
Produktivnost se drastično povećala. Svi smo zapeli više nego ikada. Sigurno delom zbog nesigurnosti, ali kao da to nije bio jedini razlog. Shvatili smo da smo više i bolje usredsređeni na ono što radimo kada te niko ne vuče za rukav i pita „hej, imaš minutu…“. Većina ljudi rekla je da im je super što se mogu fokusirati na samo jednu stvar u jednom trenutku.
Sastanci uživo vs. video pozivi – neka ponašanja su nas iznenadila. Na primer, ljudi su se počeli bolje pripremati za sastanke. Pažnja tokom video poziva bila je veća, nije bilo upadanja u reč. Rečenice su postale konciznije i preciznije. Ekipa se počela više međusobno uvažavati, svi smo postali obzirniji jedni prema drugima.
Percepcija rada na daljinu se, takođe, potpuno promenila. Pre smo rad na daljinu doživljavali kao izuzetak, sada je to postalo potpuno normalno. Kada kažem „mi“, onda mislim i na agencije, ali posebno na klijente. Korporacije u kojima je pre jedino moguće mesto sastanka bila velika staklena konferencijska dvorana sada odjednom nemaju nikakav problem da se njihovi zaposleni javljaju na call iz svojih dnevnih soba. I ne samo to, nego iza njih šetaju deca, mašu u kameru, mačka šeta preko stola, dečko pravi kajganu.
Posao se i dalje obavlja dobro, niko nije umro zbog toga što osoba sa druge strane kamere nije bila u odelu. Sve to zvuči sasvim logično i normalno, ali očito mi ljudi nismo mogli promeniti percepciju bez jednog ovakvog ekstremnog uticaja.
A kakve to ima veze sa mnom? Pa evo, ovakve. Ovog leta sam na moru proveo sedam nedelja, skoro dva puna meseca. Poslednji put sam toliko bio na moru valjda u srednjoj školi. Radio sam na terasi. Klinac se kupao. Javljao sam se na callove sa plaže i iz kafića. Sve je savršeno štimalo, a završio sam sav posao koji sam planirao, i više od toga. Uz to sam se družio sa prijateljima iz detinjstva, kupao, sunčao i odlično provodio. Jednom rečju spektakl.
Iz moje perspektive postoje mnoge dobre i važne stvari koje nas je Korona naučila ili je barem bila katalizator nekih dobrih promena.
Korona će proći, a mnoge od ovih dobrih promena će ostati.
Hvala Korona.