Za sve pasionirane kolekcionare od 7 do 107 kao grom iz vedra neba na terazijsku česmu, kao i na mnoge gradske trgove u Srbiji stigla je vest da “menjaže” više neće biti, jer posle više od pet decenija italijanska kompanija Panini prestaje da izdaje albume sa sličicama fudbalera.
Na žalost, malo je poznata činjenica da je gotovo četiri decenije pre Paninijevog prvog albuma izdatog 1970. godine sličice jugoslovenskih fudbalera štampao i kao sredstvo unapređenja prodaje pakovao u svoje proizvode Mihajlo Šonda, beogradski proizvođač čokolade. Kako je Šondina kampanja za mlečnu čokoladu iz 1932. podine zasigurno prvi primer integrisanih komunikacija na našim prostorima, ona zaslužuje malo više od predviđenog prostora u ovom izdanju Adbooke, stoga ću se vratiti na temu ovog teksta, a to su NFT kolekcije.
NFT kao unikatni, digitalni sadržaj omogućuje povezivanje sa korisnicima proizvoda i usluga, na način koji do sada nije bio moguć. NFT kolekcionari dobijaju mogućnost da učestvuju u životu brendova i postanu njihovi aktivni ambasadori, stvarajući direktan uticaj na unapređenje reputacije, lojalnosti, ali i pozicije na ovom brzo rastućem tržištu.
U osnovi, uspešna NFT kolekcija mora da proističe iz vašeg brend identiteta i treba da podržava vaše vrednosti. Kompanija Pepsi, kao centralni motiv svoje kolekcije odabrala je mikrofon, Budweiser je predstavio različite limenke piva koje ilustruju istorijat brenda, dok je Adidas dizajnirao posebne digitalne linije garderobe koje će korisnici moći koristiti u budućem metaverzu.
Kompanije koje već danas planiraju i realizuju svoje NFT projekte, jesu kompanije koje na vreme zauzimaju prostor koji će vrlo brzo prerasti u metaverse – novu generaciju internet okruženja u kome će kupci s pravom očekivati da vas sretnu. Računajte s tim da kupci mnogo brže usvajaju nove tehnologije nego što ih kompanije primenjuju i nemojte se iznenaditi kada uskoro jedno od ključnih pitanja brend preferncije bude NEMA, NEMA, NEMA, IMA NFT kolekciju.