Iako se čini da nikada nismo bili povezaniji i nikada glasnije iskazivali i čuli tuđe stavove i mišljenja, činjenice nas skoro svakodnevno opovrgavaju i zbunjuju (ne)postojanjem globalne povezanosti. Nesumnjivo je da živimo u jednom od najuzbudljivijih ljudskih razdoblja. S jedne strane u dobu neverovatnih tehnoloških inovacija u oblastima veštačke inteligencije, blockchaina, korišćenja podataka koje bi trebalo da rezultiraju skoro momentalnim promenama u svim aspektima poslovanja, razmišljanja i društva, a s druge strane i dalje živimo u strahu izražene agresije, nepoštovanja različitosti, nepostojanja pravila, anuliranja uspeha i svojevrsne otuđenosti koje su samo delimično prouzrokovane, a svakako probuđene svetskom pandemijom.
U ovako postavljenom društvu, možemo li reći da su se lideri prilagodili novonastalim promenama ili i dalje tragaju za savršenom formulom? Gde su granice odgovornosti, ovlašćenja i inkluzivnosti kao strateškog opredeljanja društva, ali i ograničenja želja koje zaposleni očekuju od poslodavaca?
Lideri današnjice poseduju sve osobine tradicionalnih lidera sa neverovatnom sposobnošću brzog prilagođavanja datim situacijama. Oni su samouvereni i jasno iskazuju svoje stavove. Njihova opredeljenja i vrednosti vidljivi su u svakoj pori njihovog ličnog i profesionalnog života.
Lider današnjice ima sposobost brzog razmišljanja, jer se komunikacija očekuje u realnom vremenu. On je agilan, jer nema više prostora za odlaganje odluka i dugo promatranje koje samo kupuju vreme, a gube poverenje. Njegova komunikacija je neposredna, neopterećena društvenim, korporacijskim i političkim floskulama. Njegov oratorski kvalitet ogleda se u spuštanju informacija tako da ih svi razumeju, bilo da komuniciraju svoje ideale, vrednosti i viziju kompanije ili svakodnevne činjenice i lične stavove koje propagira. On je posvećen svemu što radi, profesionalno i lično.
Prikrivene osobine vidljivije su nego ikada. Ponašanje, komunikacija, iako često prikrivane, nadaleko se čuju, jer upravo u komunikacijskim oblastima dolaze do izražaja dve naizgled opšte suprotnosti današnjeg sveta – tehnologija i tradicija.
Nekadašnje moralne vrednosti duboko ukorenjene u našim odrastanjima, vaspitanjima i obrazovanjima, lako su prepoznatljive. Dovoljno je inteligentan i informisan da zna koliku moć imaju mediji, društvene mreže i big data. Prepoznaje i prihvata različitosti. Empata je. Ne iznosi osude već želju da pronađe način zajedničkih interesa i rešenja, jer i sam priznaje kad pogreši. Nije stekao autoritet, moć i integritet svojim položajem i pozicijom. On je mnogo više od toga! Dela(nja) su ta koja govore umesto njega i u skladu sa tim živi vrednosti koje propagira. Moralne, profesionalne, lične.