KAKO ISPRIČATI DRUGAČIJU PRIČU, A OSTATI DOSLEDAN BRENDU?
Naša priča je već u osnovi drugačija. Zlatiborac je plod rada šest generacija jedne porodice kroz određeno vreme i prostor, a naša priča počinje u drugoj polovini 19. veka i njena jedinstvenost nas već odvaja od konkurencije. Kompleksnost zadatka koji nam je poveren, ujedno i najveći izazov, ogleda se u verodostojnom prenošenju svega što je utkano u više od jednog veka porodičnog nasleđa, uz obavezu predanog čuvanja svih vrednosti koje je generacijama baštinila porodica Stojanović. Naravno, posebnost proizvoda izuzetno je važna, početna tačka i osnova svake priče, koja može biti drugačija, ali mora biti istinita. Neprekidna istraživanja duge istorije nastanka našeg proizvoda i nova saznanja o tom vremenu, prostoru, ljudima, običajima i navikama koji su obeležili njegov razvoj kroz vreme, daju nam veliku inspiraciju. Sa druge strane, modernizacija nije ništa manje izazovna za nas. Naš imperativ je da ostanemo dosledni, neprestano dokazujući sopstvenu autentičnost.
KAMPANJE SU NA NEKI NAČIN ODRAZ KULTURNOG IDENTITETA NEKOG PODNEBLJA. NA KOJI NAČIN KAMPANJE I KREATIVNE IDEJE OBLIKUJU I UTIČU NA KULTURU NEKOG NARODA I OBRNUTO?
Ovde se vraćamo na ono čuveno pitanje o tome šta je starije, kultura ili komunikacija. Kultura i komunikacija dva su fenomena koja stoje u uzajamnom, neraskidivom odnosu. Nema kulture bez komunikacije, niti komunikacije bez kulture. Nauka kaže da je svaka kultura proizvod komunikacije, ali istovremeno je i rasadnik novih simbolskih sistema na osnovu kojih se mogu izvesti nove. Drugim rečima, sve što znamo o svetu sadržano je u jeziku jedne zajednice. Da bismo nešto „stavili“ u jezik treba nam kultura, odnosno kulturni proizvod koji se zove kod, kodni sistem. Nema čoveka kao homo sapiensa, a da sebe nije odvojio od prirode uz pomoć znakova i simbola. Sa druge strane, globalizacija neminovno utiče na sve društvene procese, snažno određuje duh današnjice i menja međunarodni poredak i kulturni identitet, preoblikujući živote ogromnog broja ljudi. Današnje doba odraz je brzih promena i ključno je pitanje kako će se narodi odupirati sili globalizacije i zadržati sopstvene identitete. Gandi je to lepo oblikovao: „Ne želim da moja kuća bude opasana zidovima sa svih strana, niti da prozori budu zazidani. Želim da kulture svih zemalja duvaju oko moje kuće što je moguće slobodnije. Ali odbijam da me ijedna od njih oduva“.
U KOJOJ MERI KOMUNIKACIJA BRENDA MORA DA PRATI NAVIKE I POTREBE LOKALNOG POTROŠAČA?
Brend mora da prati navike i potrebe potrošača. Komunikacioni čin uvek je deo nekog kulturnog obrasca i norme. Svaki potrošač je, u tom smislu, deo neke lokalne zajednice. Sa druge strane, to je samo jedan činilac njegovog identiteta, koji ne mora biti presudan. Recimo, dva pripadnika iste lokalne zajednice, mogu, istovremeno, biti pripadnici različitih supkultura, koje u značajno većoj meri mogu uticati na njihove preferencije i, konsekventno, komunikaciju. U tom smislu, brend mora precizno da targetira svoju ciljnu grupu i da definiše šta je to što je, u najvećoj mogućoj meri, zajedničko svim njenim pripadnicima. Ukoliko je to lokalna zajednica, onda poruka mora da bude kreirana u skladu sa tim. Kada govorimo o Srbiji kao komunikacionom kontekstu, ne mogu reći da postoje ogromne razlike između komunikacije na severu i jugu Srbije, budući da tržištu Srbije, poštujući različitosti, u značajnoj meri pristupamo kao jedinstvenom kulturološkom podneblju u odnosu na ostala tržišta na kojima poslujemo, a kojih u ovom trenutku ima 12. Mogu reći da su prilikom prilagođavanja poruke, ipak, važni i neki drugi kriterijumi.
ŠTA JE PRESUDNO DA POTROŠAČ ZAVOLI I DOŽIVI BREND NA PRAVI NAČIN?
Iskrenost.