Ako se na tren vratimo na početak pandemije, strah od nepoznatog i neizvesnost koliko će sve trajati uticao je na to da se kupovne navike drastično promene, pa je FMCG u prvom kvartalu 2020. godine zabeležio vrtoglavi rast. U kupovine se odlazilo ređe nego u istom periodu 2019, ali je vrednost korpe porasla. Kategorije poput papirne galanterije, sredstva za čišćenje domaćinsva, konzervirani proizvodi, osnovne životne namirnice rasle su neubičajeno. Rasla je i zabrinutost među stanovništvom. Prema istraživanju koje smo tada sproveli, čak 83% ispitanika izjasnilo se kao veoma ili delimično zabrinuto.
Prateći pomno sva ta dešavanja, GfK je periodično, kako globalno, tako i u Srbiji, sprovodio istraživanja pokušavajući da isprati sve te modele ponašanja i njihove devijacije kroz vreme. Poslednje veliko istraživanje koje je GfK uradio „Behaviour change”, vrlo jasno definiše i artikuliše promene u ponašanju kupaca i ukazuje na glavne manifestacije istog, što je veoma važno razumeti sa aspekta prilagođavanja i donošenja poslovnih odluka, za sve FMCG igrače. Reklo bi se da veliki broj tih globalnih trendova možemo da vidimo i u Srbiji.
Pritisak na budžet je evidentan
Meseci koji su iza nas naučili su nas da budemo racionalniji prilikom kupovine. Kupuje se ono što je neophodno (ne prave se više zalihe kao sa početka pandemije), a cena dobija na značaju (prate se promocije i akcije). S druge strane, očekivanja potrošača ostala su na istom nivou, oni su čak postali zahtevniji i sofisticiraniji.
Nažalost, šah igra sa “ekonomizacijom” i dalje će ostati aktuelna. Gledajući GfK krizne segmente, dominira segment “zabrinutih” i njihov broj se ne smanjuje kroz vreme. Poslednji rezultati iz marta ove godine pokazuju da se smanjuje procenat onih koji smatraju da im se finansijska situacija popravila u odnosu na poslednjih 12 meseci, dok se povećava procenat onih koji smatraju da nema promene.
Shvatili smo da je ipak balans u životu veoma važan
Ako ima uopšte pozitivnih strana ove krize onda je možda to što smo počeli malo više da se brinemo o svom zdravlju. Čak njih 27% reklo je da češće nego ranije pojede nešto zdravo i obraća pažnju na svoje zdravlje i imuni sistem. Možda zvuči neverovatno, ali izgleda da je u Srbiji čak i “odvratni“ zeleniš polako počeo da ulazi u dnevni meni. U prilog tome govori i činjenica da je dobra ponuda svežeg voća i povrća zauzela vodeću poziciju kao glavni razlog odabira mesta kupovine (ispred blizine radnje i povoljnih cena). Organski proizvodi polako dobijaju svoje mesto u korpi. Takođe, sve više se skreće pažnja kupaca na kvalitet i nutritivnu vrednost namirnica koje se kupuju.
Na drugoj strani, u Srbiji se mnogo više praktikuju momenti uživanja uz grickalice. U odnosu na period pre korona krize, mnogo češće nego u drugim evropskim zemljama, konzumacija ovih kategorija povećala se – slatke grickalice 41% RS vs. 30% EU i slane grickalice 34% RS vs. 27% EU. Ako ipak ovo pogledamo iz drugačije perspektive, to i nije tako loše. Konzumacija tzv. “nezdravih kategorija” utiče na raspoloženje i daje nam priliku da se opustimo i uživamo, što posebno dobija na važnosti u prethodnih godinu dana, obzirom na snažan psihološki pritisak koji je korona stvorila kod velikog broja ljudi.
Broj prodavnica koje posećujemo se smanjuje
Jasno je da su se kupci vremenom adaptirali i da su usvojili određen model kupovnog ponašanja. Mnogo češće nego ranije opredeljuju se za jednu radnju, a važno im je da se u istoj strogo poštuju higijenske mere i da nema gužvi. Frekvencija odlaska u kupovinu u 2020. beleži pad u odnosu na 2019. i taj trend će se zadržati i u 2021. s obzirom da nas korona neće još neko vreme napustiti.
U Srbiji se nešto više kupaca odvažilo na online kupovinu, ali to i dalje nije ni približno ekpanziji koja se beleži u razvijenijim ekonomijama. Online kupovina, kada je FMCG u pitanju, najviše je zastupljena u Beogradu.
Očekujemo “odgovorne brendove”, ali još nismo spremni da platimo više za iste
Ipak, neke navike teško menjamo, bez obzira da li je korona kriza ili ne, a tiču se ekološke osvešćenosti naših građanja. Iako postoji, iako se o njoj priča, iako su cegeri i biorazgradive kese zaživeli, još uvek naši građani nisu spremni da plate 10% višu cenu za proizvod koji je u ekološkoj ambalaži i koji nam na neki način spašava budućnost. No, ne treba odustati, jer, kad tad trendovi koji važe tu u komšiluku doći će i kod nas.
