U kojoj meri su zastupljene teme poput različitosti, jednakosti i inkluzije u svakodnevnoj praksi upravljanja komunikacijama u Srbiji?
Kod nas u Chapter 4 Communication Consulting, ali verujem da je tako i u ostalim agencijama, to se podrazumeva i živi na dnevnom nivou. Nema uopšte potrebe da se o tome priča, jer smo svi svesni koliko nam različitost pomaže da budemo bolji, a jednakost da se osećamo potpuno sigurno. Svako od nas ima jedinstvene veštine i svako ima mogućnost na dnevnom nivou da izrazi svoje mišljenje, ideje i učestvuje u raznim aktivnostima u kojima uči ili deli svoje znanje sa drugima. Ne mogu ni da zamislim koliko bi dosadno bilo kada bismo svi imali ista iskustva i poglede, ovako donošenje različitosti u tim nam pomaže da budemo inovativniji. Međusobno poštovanje, prihvatanje tuđih mišljenja, ne osuđivanje, izbegavanje nametanja sopstvenih vrednosti jeste ono što radimo i na šta smo ponosni.
Da li kompanije u Srbiji pokreću ove teme i da li su spremne da prihvate različitost?
Pokušavaju da ih pokrenu, ali mi se čini da je to više marketinška aktivnost nego stvarnost koju oni žive. Kako mi živimo u specifičnim ekonomsko, socijalno, političkim uslovima mislim da je izuzetno važno da se o ovim temama stalno govori kako bi se ljudi osvestili i prihvatili svaku vrstu različitosti. Pre nekoliko godina OEBS je proglasio McDonald’s kao jednu od retkih kompanija u Srbiji koja poštuje različitost, u kojoj nema ni jednog vida diskriminacije i koja u saradnji sa Kreativno edukativnim centrom decenijama zapošljava osobe sa različitim vrstama invaliditeta i na taj način ih uključuje u zajednicu. Ovo je primer koji trebaju svi da slede.
U vremenima krize, kao što je pandemija COVID-19, pitanje empatije u sektoru komunikacija postalo je veoma bitno. Da li je empatija u komunikacijama trend koji je tu da ostane ili će nestati sa boljim vremenima?
Svaka kriza pojačava prisustvo empatije, ljudi saosećaju više sa drugima u nekim teškim, nepredvidivim okolnostima. Pandemija je doprinela da se uspostavi komunikacija između svih nivoa u kompanijama, menadžment je više počeo da komunicira sa svim zaposlenima i osluškuje njihove potrebe i verujem da je to nešto što će ostati. Turbulentna je situacija na tržištu rada i ne samo kod nas, već širom sveta i vrlo je važno da se osluškuju potrebe i prati svaki zaposleni ponaosob kako bi se ostvario obostrani napredak.
Kako ohrabriti kompanije da se temeljnije bave ovim temama i integrišu ih u komunikacijske strategije?
Već sam pomenula da mora da se na dnevnom nivou priča o ovim temama, ali i da se u praksi pokaže da kompanije zaista poštuju i prihvataju različitost svojih zaposlenih i ohrabruju ih da ističu svoje stavove.