Marketinški stručnjaci su skloni da među prvima usvajaju trendove. Međutim, postoji opasnost na koju mora da se obrati pažnja, a to je da usvajanje trendova ne postane samo sebi svrha. U želji da budemo moderni i „cool“ zanemarujemo osnovnu namenu komunikacije, a to je rešenje biznis problema. Izbor da po svaku cenu pratimo određeni trend pre nego istinske potrebe brenda, najčešće nas vodi do loših ili u najbolju ruku, skromnih rezultata. Korišćenje i praćenje određenih trendova mora uvek da bude usklađeno sa postavljenim ciljevima i brend strategijom.
Ne tako davno „digitalno“ i „viralno“ su bile reči koje su se pojavljivale gotovo svuda. Bez obzira da li je u pitanju bila kategorija pelena, sportske opreme ili telekomunikacija, svi su želeli nešto viralno. Danas su viralno i digitalno zamenili NFT, metavers i web 3.0. Iako nove tehnologije predstavljaju budućnost, pre nego što svi pohrlimo da ih koristimo, potrebno je da dobro razmislimo da li nam određeni trend pomaže u ostvarenju naših ciljeva. Kako tačno stvaranje NFT-a pomaže vašem brendu? Koliko unapređuje atribute imidža, lojalnost, a koliko samu prodaju? Postoji li dovoljno veliki segment ciljne grupe koji opravdava uloženu energiju? Ukoliko imate pozitivne odgovore na ova pitanja, onda metavers i NFT možda i jesu za vas. U suprotnom, bolje je nekada i propustiti trend nego dopustiti da nam biznis odluke vodi strah od propuštanja novih stvari (FOMO).
Priča o trendovima obuhvata i one koji se odvijaju u okviru određene industrije ili proizvodne kategorije. Tu naročito treba biti obazriv jer sam više puta bio svedok kako nekritičko praćenje trendova unutar kategorije dovodi do gubitka prepoznatljivosti i utapanja u more slične brend komunikacije. Pored toga, praćenje trenda na kome konkurenti grade svoje poslovanje i komunikaciju podrazumeva i zadiranje u dugoročnu strategiju sopstvenog brenda. Iskustvo mi govori da se nekada sve ovo olako shvata, pa se brend razvija ad hoc u odnosu na to šta radi konkurencija. Ovo je sve prirodno, jer smo svi mi skloni da pratimo druge, pogotovo kada vidimo da to ima uspeha. U psihologiji je ovaj fenomen poznat kao efekat „hvatanja u kolo“. Ipak, ne zaboravimo da sagledamo pozitivne i negativne strane nekog trenda, da ne dođemo u situaciju da kao u narodnoj izreci „damo dinar da uđemo u kolo, a dva da iz njega izađemo“. Analiza efektivnosti upotrebe nekog trenda trebalo bi da uvek bude u trendu.