U kojoj meri su brendovi izloženi reputacionom riziku koristeći isključivo “tuđe” kanale komunikacije?
Veliki i „multitasking“ brendovi sada su „primorani“ da koriste sve raspoložive kanale komunikacije. Postoji rizik od isključivog korišćenja „tuđih“, ali kroz korišćenje samo svojih kanala, taj rizik se još više povećava. Time se, u eri opšte informisanosti, izloženosti mnogobrojnim porukama i reklamama, ulazi u potencijalni problem nedovoljne primećenosti.
Međutim, postoje brendovi koji bi morali da izbegavaju tzv. tuđe kanale, influensere i masovnu rasprostranjenost, jer u suprotnom cena njihovog brenda pada. Teško je govoriti o uopštenim marketinškim pravilima, ali ono što je sigurno jeste da je vreme „must do“ kampanja prošlo. Ono danas, uglavnom, predstavlja bacanje para. Jasno targetiranje omogućava da izbegnemo sve te rizike i da dobre ideje i novac usmerimo u pravom smeru.
Koji su benefiti za brendove ukoliko se odluče da ulože u sopstvene kanale komunikacije?
Veliki su benefiti, ali svako ko radi kampanju za određeni brend mora da se suoči sa pitanjem i odgovorom – šta brend želi i šta su mu dometi? Ako se proceni da je to dobar put, treba odvojiti, pre svega, vreme i naoružati se strpljenjem i upornošću. Ali, važno je napomenuti da nam društvene mreže sada omogućavaju da menjamo mnogo brže pravce komunikacije i da se preorijentišemo sa tuđih na svoje kanale, ili da iskoristimo sve ono što nam radi posao. Najvažnija je brzina procene šta je to što „radi“ našu ciljnu grupu. Za sve ostalo je potrebno strpljenje.
Koja je tu uloga PR agencija?
Po meni – ključna. Prvo i osnovno, PR agencije više nisu samo podrška za organizaciju konferencija ili intervjua, već bi trebale da budu strateški partneri za kreiranje pravca komunikacije. Dakle, dobra procena, dobra strategija, uz definiciju i ciljnih grupa i mogućih kanala, to je sve ono što je na nama da uradimo kako bi se neki brend što bolje prodao.
Odnosi s javnošću izašli su iz okvira klasičnog komuniciranja samo sa predstavnicima medija. Naši „mediji“ sada su i influenseri, društvene mreže, blogovi, podkasti – sve ono gde korisnici usluga imaju pristup i gde su izloženi pogledima javnosti. Digital i PR zajedno – to je ono što svi mi radimo i u okviru korporativnih, i u okviru brend komunikacija. Zato sada vidimo Headline&Dkit kao jednu celinu – sa svim različitostima, ljudima koji vode samo pojedinačne sektore, temama koje su specifične za određene kanale, ljudima koji su se usavršili u ovom ili onom pravcu – postoji zajednička tačka i ideja koja briše navedeno i čini sve nas, pre svega, dobrim komunikatorima.
Koliko korporativni blog podiže kredibilitet jedne kompanije?
Na ovo pitanje ću odgovoriti kratko – ako imate šta da kažete koristite ga. Ako to radite na silu, zato što vas je neko posavetovao da je to u trendu, preskočite blog i okrenite se kanalu koji može da vam donese više i u komunikacijskom, i u poslovnom smislu.