Da da, dobro ste pročitali. Upravo smo uporedili jednu od klasičnih buzzword fraza (koja jako često nije dobro definisana) sa jednim od najvećih filmskih umetnika ikada.
Pre nego što krenete ka dislike dugmetu, dajte nam minut, ima smisla (majkemi).
Cilj nam je da kroz ovaj članak približimo nešto što se često vidi kao prodavanje magle krajnjem korisniku. Želimo da objasnimo zašto Knjiga grafičkih standarda (ili Brand Book ako ste malo moderniji) u stvari nije “fora” na koju dizajner/agencija želi da vas uhvati da platite više, nego je nešto što je svakom brendu neophodno. U određenoj meri.
Brand Image Building, je, kako ga mi shvatamo, građenje indentiteta brenda. Identitet je zapravo lakši način da kažete “ono kako ljudi vide moj brend”. A gradi se kroz svaku akciju brenda, od definisanja boja i fonta koji se koriste u logotipu, preko CSR aktivnosti, do PR članaka o privatnom životu nekog sa C_O pozicijom u firmi.
Ovaj put, zarad dužine teksta (jer stvarno želimo da ga pročitate), fokusiraćemo se samo na prvi primer, odnosno, vizuelni identitet i prezentaciju brenda.
Šta prvo pomislite kada čujete “Tarantinov film”? Animirani crtać koji gledate petkom uveče sa svojim slatkim mališanima, ili ipak “aha još jedan mind blowing triler, sa puno krvi i još više tenzije”? To je ono što Tarantina i njegove filmove diferencira u moru ostalih.
Takođe, to nije nešto što je Tarantino imao od početka. Bilo je potrebno dosta vremena i truda da bi postao zaštitno lice triler žanra. Kao što je potrebno vreme i trud (ili luda sreća) da bi se došlo do velikog uspeha u filmskoj industriji, to su takođe i neophodne stavke za uspeh bilo kog preduzeća (osim sreće, toga vam treba još više).
Ali, takođe je potrebno praviti dobre poteze kroz ceo proces.
A oni na početku imaju posebno veliki uticaj.
Recimo, definisanje brendinga je bukvalno prva stvar koju će preduzeće uraditi, a koje će biti vidljivo javnosti. Naravno, uvek postoje mogućnosti rebrendinga kasnije, ali to takođe produžava period koji je potreban da bi ste se pozicionirali na tržištu kao brend, jer praktično počinjete od nule. Pošto sve ovo deluje veoma apstraktno, otkriću vam “tajnu” o tome kako mi pristupamo bilo kojem projektu izrade brendinga:
Zamislite osobu.
To je to.
Dakle, pre nego što počnemo određivanje boja, rasporeda, fontova, ilustraciju logotipa itd, uvek prvo zamislimo taj brend kao realnu ličnost. Osobine te ličnosti predstavljaju osobine brenda.
Da bismo bolje iliustrovali, recimo da klijent za kojeg radimo otvara firmu za baby opremu i da je odlučio da se zove “Bobi”. Takođe, kako bismo dobili kompletniju sliku, preferiramo da upoznamo osobu iza brenda uživo, jer je i to jedan od bitnih faktora koje volimo da uračunamo u definisanje brenda.
Onda sednemo i krenemo da razmišljamo o tome ko je Bobi. Nakon pola sata (realno 2) imamo nešto poput ovoga: Bobi je lik koji je nežan, fin, malo debeljuškast, ali pouzdan, sređen i veoma razuman. Tu je da pomogne za sve što vam treba, svestan je svih vaših problema i zna kako da ih reši. Kada se pozdravalja sa vama, umesto rukovanja preferira zagrljaje, ali vi nemate problem sa tim jer se osećate kao da ste uleteli u mirišljavi jastuk. Okej, kako sad to predstaviti vizuelno? I zašto je debeljuškast? Debeljuškast je jer je bezopasan. Nije krupan (mišićav), profesionalan i obučen u odelo, već je tu kao vaš jako dobar, topao prijatelj.
A sad vizuelno.
Osobine “fin i nežan” se lako prenose na boje. Ako uzmemo u obzir da je u pitanju brend baby opreme, najlogičnije bi bilo da koristimo svetlo plavu i baby roze boju. “Topao je, voli zagrljaje i malo je debeljuškast” predstavlja font koji možemo da koristimo za ispis. Dakle, imaćemo neki tipi boldovanog fonta, ali umesto oštrih, imaće zakrivljene ivice. Deo “sređen, pouzdan i veoma razuman” komunicira da ne preterujemo sa zaobljenim, fluffy elementima, kako bi logo bio čist i čitak. I na kraju dobijemo nešto poput ovoga:
I to je to, personifikacija brenda u 3 koraka… Okej, u jednom koraku, ali je dugačak pa je bolje da kažemo 3.
Hajde sad da obrnemo sve i pogledamo glumce – osobe koje menjaju svoj izgled i osobine kao profesionalnu delatnost.
Osim ako su Dwayne Johnson. (da, pogodili ste, nećemo obrnuti ništa, pričaćemo o The Rock-u)
Dwayne Johnson je glumac koji u svakom filmu glumi sebe. Nebitno što je ime njegove uloge Luke Hobbs ili Mitch Buchannon, on je The Rock. Naravno, ovo ne znači da je Dwayne Johnson loš glumac ili da se ne bi snašao u nekoj drugoj ulozi. Znači samo da je The Rock napravio jako prepoznatljiv brend od sebe. I to je ono na šta svaki brend treba da cilja.
Što se tiče vizuelnog identiteta, tome u velikoj meri pomaže Brand Book.
Osnovni elementi svakog Brand Booka su:
1. Geometrija logotipa
2. Definisanje i pravilno korišćenje boja
3. Definisanje i pravilno korišćenje fontova
4. Definisanje i pravilno korišćenje samog logotipa
5. Definisanje dodatnih elemenata i njihove upotrebe (npr. trougao iznad slova “Š” u našem logotipu)
6. Određivanje i objašnjenje nepravilne upotrebe logotipa
Svaki od ovih elemenata služi tome da na bilo kom mestu na kom se pojavi brending kompanije, on uvek bude isti, odnosno unificiran. Unificiranost brenda doprinosi tome da, čestim pojavljivanjem elemenata vašeg brenda, uđete u podsvest ljudi i onda, čim neko pogleda bilo šta na čemu se on nalazi (bilo u vidu logotipa, slogana ili nekih dodatnih elemenata), ljudi ga u momentu prepoznaju i sete se vas.
Jedna od dobrih platformi za ovaj primer jeste Instagram. Ukoliko kroz duži period, nezavisno od samih kreativa, uvek imati prepoznatljiv element koji uvek stoji na istom mestu, ljudi će znati ko je to postavio, bez toga da u gornjem levom uglu pročitaju ime vaše stranice. Konkretno ovaj primer unificiranosti može imati veliki uticaj u samim kampanjama.
Kao jedan od primera ovakvog tipa kapmanja, možete pogledati profil Coca-Cola Srbija na Instagramu.
Videćete da je svaki od content strandov-a, odnosno različitih tema koje obrađuju, unificirana na neki način.
Iz istog razloga, ali u industriji filma, ljudi uvek povezuju određene glumce sa njihovim ulogama. Osim The Rock-a, to možemo videti i kod Schwarceneggera i Danny Devita, posebno u filmu “Twins” gde obojica glume ekstreme stereotipa koji ljudi imaju prema njima.
To bi bilo to za ovaj članak, već smo ga dovoljno odužili…
U stvari, završićemo sa jednim fun fact-om:
Primetićete da u celom članku, nigde nismo napisali ciljna grupa, već smo uvek išli sa “ljudi”. Zašto?
Ciljna grupa proizvoda/usluge je često jako drugačija i mnogo manja nego sva ukupna masa ljudi koja će čuti za vaš brend. Na primer, svaka osoba preko 5 godina (a neke i ispod) znaju da je Ferrari jako prestižan, redak i brz auto, čak iako nisu u mogućnosti da ga kupe. I to je jedna od glavnih stvari koja održava taj brend živim.
Sama ideja o tome koliko je Ferrari prestižan predstavlja veoma bitan motiv za kupovinu, rezultirajući tome da Ferrari automobili mnogo više predstavljaju simbol prestiža, nego prevozno sredstvo. Što nije nimalo loš način da pozicionirate svoj brend, odnosno, da izgradite njegov imidž.
Dakle, ako želite da vaš brend bude prepoznatljiv, pogledajte “Once Upon a Time In Hollywood”. Ili budite Ferrari, šta god vam ima više smisla.