Brend aktivizam u Srbiji – realnost ili urbana legenda?
U društvu u kojem građani sve manje veruju institucijama, u vremenu kada je sve više otvorenih pitanja koja se tiču društvenih, ekoloških i ekonomskih problema, oči javnosti uprte su u brendove koji imaju želju i snagu da se aktivno uključe u borbu za promene.
Na brendovima je da iskreno deluju u skladu sa svojom misijom i core vrednostima, da prepoznaju značaj učešća u rešavanju aktuelnih tema, da rade na nadogradnji društveno odgovornih projekata, da se usmere na viši oblik zalaganja, da pokažu da im je stalo. Trebalo bi da budu osvešćeni i po pitanju sopstvenog evoluiranja. Fokus se usmerava sa pozicioniranja na zauzimanje u rešavanju ključnih društvenih pitanja, na jasno izražavanje stava, na komunikaciju sa razlogom.
U našem okruženju, brend aktvizam još uvek nije zaživeo u pravom smislu te reči, ali duboko verujem da savremeno poslovanje neminovno ide ka ovoj poslovnoj i komunikacionoj transformaciji gde brendovi odgovorno koriste svoju snagu i položaj.
Da li lokalni potrošači očekuju od brendova da se kroz brend aktivizam angažuju u rešavanju društvenih problema? Kolika je cena neutralne pozicije brenda?
Brend aktivizam sve više postaje značajna platforma u svrsishodnom povezivanju brendova sa potrošačima i razvijanju odnosa poverenja. Očekivanja javnosti, naročito mlađe populacije, usmerena su na progresivno zalaganje brendova, odnosno na višu svrhu njihovog delovanja, tamo gde će dela govoriti više od reči.
Smatram da snaga brendova ne leži u izboru neutralne pozicije i balansiranju po svaku cenu, te da se ovim pristupom ne može dugoročno održati pozitivna percepcija u svesti potrošača.
Da li vezivanje aktivizma za vrednosti brenda garantuje rezultat?
Danas se uspešnost brenda najviše ogleda u sposobnosti da pronađe svoju svrhu i da je živi, da čini ono što je potrebno, da ide putem popločanim brend vrednostima, da stremi ostvarenju viših ciljeva. Samo karakternim delima i transparentnom komunikacijom brendovi istupaju kao lideri u pokretanju promena, a ukoliko sve izvedu na pravi način rezultati neće izostati.
Customer-centric ili human-centric?
Prvobitno poslovanje podrazumevalo je product-centric orijentaciju, ali je usled zadovoljenja sve zahtevnijih potreba potrošača težište prevagnulo sa promocije kvaliteta proizvoda na potrebe kupaca.
Intenzivna i brza tehnološka (r)evolucija, dostupnost informacija, sve veća kolektivna osvešćenost, ali i ogromna konkurentnost na tržištu, iziskuju od kompanija da ponovo preokrenu svoje poslovanje i usmere fokus na „human“, na prepoznavanje pravih insighta iz realnih životnih priča, na ljudske vrednosti, emocije i lične motive, na komunikaciju koja sagledava suštinu ljudskog bića.