Nekada je to bilo jednostavnije. Delili smo se na copywritere i grafičke dizajnere. Nekima je alat bio Word, nekima Photoshop. Danas, koristimo najrazličitije alate, pa tako čak kačimo i post-it na zidove i žvrljamo po flip-chartovima…i svi se odjednom zovemo dizajnerima. Kako to?!
Stvar je u tome da se razumevanje i upotreba reči „dizajn“ menjala uporedo sa napretkom tehnologije i inovacija. Njena tumačenja postajala su sve dublja, a korišćenje sve češće u različitim industrijama. I eto, svi smo sada dizajneri: oglasa, proizvoda, iskustva, interfejsa, biznisa, života…
Dizajn već dugo ne podrazumeva kako nešto izgleda, već kako radi. Jedan od začetnika design thinkinga Tim Brown u svojoj knjizi „Change by Design“ kaže: „ Design is not just about creating elegant objects or beautifying the world around us. The best designers match necessity to utility, constraint to possibility, and need to demand.“
Ipak, moje interesovanje otišlo je još dalje od design thinkinga. Iz nemogućnosti da svojom kreativnošću i znanjem iz oblasti komunikacija doprinesem, u meri kakvoj bi želeo, poslovnim uspesima klijenata, uplovio sam u business design. Time sam dobio priliku da dizajniram celokupan njihov biznis i postanem deo većeg i značajnijeg zadatka.
Sve je počelo tako što sam iz svog i iz iskustva drugih tokom godina stekao utisak da prezentacije kreativnih rešenja prestaju da uživaju vrednost i feedback kao nekad. Sada sastancima nedostaju emocije i klijenti se trude da budu hladni, bez obzira koliko sjajna prezentacija bila. Jedan od razloga jeste što marketing menadžeri pokušavaju da ostanu imuni na šarm i humor kako bi bili fokusirani na širu sliku problema koji pokušavaju da reše. Njihov opis posla se, takođe, promenio. Oni su sada pod pritiskom postizanja poslovnih rezultata, a ne samo redovnih marketinških KPI-eva. Od njih se traži da razmišljaju dalje od elemenata „sviđanja“ i „pamtljivosti“ kampanje. I kreativci osećaju taj pritisak, njihove kampanje su otkazane u poslednjem trenutku, njihovim prezentacijama nije odato poštovanje kakvo su zaslužile, jer je ulog veći, što rezultira većim fokusom na analizu strategije i konkurentskih poteza, nego na sama kreativna rešenja u komunikaciji.
Ali, kreativac ostaje kreativac, bez obzira da li mu je zadatak da osmisli headline kampanje (communication design) ili neki inovativan način plaćanja (price design), on je taj koji može da pomogne. On može biti biznis dizajner. Koristi iste alate i kombinuje različite patterne razmišljanja i dolaska do ideja. Uz pomoć adekvatnog modela kakav je Business Sapiens, dubokog razumevanja industrije u kojoj se biznis nalazi i kolega poput Miše, Bojketa, Jelene, Sonje, Tanje i Natalije, za čas je dizajnirao novi biznis model kompanije budućnosti.
Foto: Domagoj Kunić