O kreativnosti u digitalnom oglašavanju se ne govori ni približno mnogo koliko se ova reč rabi u ostalim vidovima oglašavanja. S jedne strane, uplašeni novim stvarima koje je neophodno naučiti i savladati, tradicionalni advertajzeri biraju lakši put osuđivanja i pljuvanja svega što je novo, uz obaveznu konstataciju da je prolaznog karaktera. S druge, „digitalci“ su našli mirnu luku sakrivši se iza „prisustva“, „metrike“, trenutne „prodaje“ i broja folovera, dakle sigurnih i lako merljivih (samim tim i lako odbranjivih) stvari. Svima je tako lakše – digitalnim „stručnjacima“ da impresioniraju one manje stručne, školama i kursevima da prodaju svoje „znanje“ mladim generacijama, agencijama da opravdaju svoje fijeve, klijentima da racionalizuju svoje budžete. Čak i frilenseri, jer tako mogu lakše da zarade novac za putovanja koja će dokumentovati Instagram postovima, prodajući brendinge i kopije na „kilo“.
Čini se da su u takvoj kohabitaciji svi srećni i zadovoljni, a jedina stvar koja je žrtvovana je kreativnost, izuzev kada tu reč treba staviti u sekciju „O nama“ sajtova agencija.
I tako bi ta samoobmana savršeno funkcionisala u digitalnom svetu, da problem ne pravi onaj tanjušni glas koji postoji u svakoj kreativnoj individui, koji nabija anksioznost svrhe postojanja i neminovnosti kreativnog izražavanja svakom digitalnom piscu, dizajneru, social media kreatoru, producentu i ostalima u lancu.
Hajde da se ne lažemo, kada odbacimo sve fensi izraze, sve nabubane fraze i teoriju, sve komplikovane funkcije koje čine samo ego zadovoljnim i to kratkotrajno, kada su podmirene osnovne potrebe za hranom, odevanjem i skloništem, svi smo mi u ovom poslu da bismo uradili kampanju o kojoj će se pričati, koja će nas učiniti slavnim, koja će promeniti nešto na bolje, koja će učiniti da ljudi osećaju, ježe se, smeju ili plaču, a mi biti ponosni jer smo nešto značajno STVORILI.
Ljude koji vode brendove druga stvar izgurava iz mediokritetske zone komfora. Do digitala, brendovi su se za pažnju ljudi takmičili sa svojom konkurencijom, u retkim slučajevima i sa ostalim brendovima koji na istom prostoru odašilju poruke u etar. U online svetu, takmiče se, ne samo sa konkurencijom, ne samo sa svim brendovima iz celog sveta i svih industrija, već i sa svim stranicama, medijima, umetnicima i ljudima koji imaju nešto da nam kažu. Istina je da su u takvoj konkurenciji, brendovi koji traže lakši put, koji nemaju šta da kažu ili to ne rade na inovativan i originalan način, osuđeni na tavorenje u osrednjosti ili još gore, od pojave pandemije, osuđeni su na brutalan i brz nestanak.
Kao i hiljadu puta do sada kroz istoriju – najveći rizik je ne rizikovati uopšte.