Percepcija brenda gradi se na više načina. Uobičajen način je kroz reklame učiniti proizvod privlačnim potencijalnim kupcima. To je ono na šta u branši prvo pomislimo na spomen reči oglašavanje i ono na šta ljudi kojima se obraćamo uglavnom instant okrenu očima. No, zamislimo sledeće – što ako, luda ideja, svoju brend viziju i misiju uzmete ozbiljno, a ne kao prazne reči koje dobro izgledaju na memorandumima i promo rokovnicima?

U prvom se scenariju na komunikaciju (forma) oslanjamo više nego na real thing (sadržaj) ili je, još gore, koristimo kao zakrpu za nedostatke onoga što prodajemo. Verujem da brend možete (morate?) graditi upravo kroz proizvod koji predstavlja. U tom slučaju agencija i kreativci postaju saradnici u stvaranju, oblikovanju i unapređenju proizvoda, prepoznavanju potreba onih kojima je namenjen, a tek posledično u komuniciranju kreiranih benefita. Ako brend obećava povezati ljude, zdravije ih hraniti ili učiniti svakodnevicu zabavnijom, zašto se ne bismo potrudili to obećanje zaista i ispuniti? Umesto npr. srceparajućeg spota u kojem baka (statirala u Kolu sreće, poznata i iz reklame za salamu) uz nekoliko klavirskih mol nota, maše unuku s ekrana tableta, pomozimo zapravo spojiti neku pravu baku i njenog unuka. Spotovi savršene art direkcije i baršunastih offova brzo se zaboravljaju ako su samo emo fasada prodajnih ciljeva. Posledično, ta će vas baka i njen unuk prepoznati kao koristan deo svog života – sveti gral iz svih udžbenika o brend likingu i loyaltyju.

To je održivo komuniciranje i kreiranje duge i obostrano srećne veze sa zajednicom. Namerno koristim ovaj izraz umesto nakaradnog izraza potrošači koji već u semantici ima sužanjsku i jednosmernu konotaciju.

Iskrenost se ne vežba samo na van, važno je i internalizovati. Señor je iskreno zainteresovan pomoći u rešavanju problema i unapređenju poslovanja klijenata i iskreno veruje da svojim veštinama može napraviti razliku. Nagrade, poput one za Agenciju godine, bonus su za taj pristup. Figa u džepu vam može dati prednost, ali istopiće se brže od meda u šoljici čaja od šipka. Možda se zato kaže ”friška figa”, jer brzo postane trula.

Ne sanjam potpuni korporativni altruizam niti imam rešenje koje će učiniti kapitalizam ljudskijim, ali verujem kako se finasijski motivi jedne strane mogu podudarati sa potrebama druge. Moguće je, dakle, pojesti tortu i imati je.

Da se vratim na početak, uz izvinjenje zbog neiskrenog click-bait naslova, oglašavanje nije potrebno ako uložite sve snage kako biste ispunili dato obećanje, ali pomaže da dobre stvari koje radite podelite s onima za koje ih radite. I zaradite. Autor ovog teksta, iako često nazivan sanjarom, čvrsto veruje da je win-win moguć – uz malo iskrenosti!

Komentari