Kada smo krenuli, bara je bila mala, a krokodila je bilo malo. Pa smo učili da plivamo i gledali kako se menja ekosistem. Bara je danas more, nas krokodila ima i malih i velikih. Struje su jake, promene svakodnevne i tektonske, neizvesnost je konstanta, sve je moguće, nema netačnih odgovora.
A mi?
Kao ljudski rod, zarobljeni smo tehnologijama, principima i zakonima koje smo sami stvorili.
Kao kreativna industrija, ušli smo u kognitivni zatvor, omeđen budžetima, rokovima, zakonitostima posla. Kakofonija informacija, paradoksalno, čini da se poruke (one koje primamo i još teže – one koje šaljemo) sve teže čuju.
Kako smo dotle došli – na kraju dana nije ni važno. Zapravo, pitanje svih pitanja je:
Šta ćemo sad?
Back to the drawing bord! Da se prisetimo zašto radimo ovo što radimo, šta nam je cilj, u šta verujemo.
Moj odgovor je u neprestanom vraćanju u nulto stanje. Tamo gde nema zadatka i roka. Tamo gde izlazimo iz sebe, da bismo se sebi vratili. Gde se bavimo sobom, tako što ćemo se baviti opštim, dugoročnim interesom branše.
Šta to znači?
Dok ovo pišem, neki klinci negde u gradu rade nešto genijalno, male alternativne enklave krčkaju, pršte od kreativnosti, od ideja, od svežine, od nekontaminiranog, mladosti prirođenog, iskrenog zanosa. Tu se otvaraju horizonti kreativnosti i energije, koji mogu da postanu novo mesto susreta, u kome će i pošiljaoci i primaoci poruka dobiti novi kvalitet i nove vrednosti.
E, tu treba da budemo. Tu treba da bude naš doprinos.
U žiži u kojoj je važna samo autentična ideja, njen kreator, i ono što mi iz industrije, iskusni i etablirani, možemo da učinimo da se ona raširi, primi, stigne što dalje.
Svaka kriza nosi svoju priliku, a naša je prilika da budemo patroni, pokrovitelji, oni koji omogućavaju da se zakuva, raspriča, napravi, naslika, produkuje, objavi, čuje i vidi kvalitetan rad, vizionarska ideja, umetničko delo.
Verujem da možemo biti vetar u jedrima junoša, ludih glava, underdog-ova, kreativnih mozgova koji stvaraju bez interesa, sa jedinom potrebom da izraze svoj talenat. Da možemo, i moramo, da otvorimo svoju svest, svoje resurse, svoje vreme za ponovni susret umetnosti i advertajzinga. U toj tački nema ideologije niti interesa. Samo značenjem, smislom, ljubavlju nabijena tvorevina ljudskog talenta.
Poziv iz naslova upućujem vama, my fellow marketari. Pomozimo da se ponovo otvore vrata i prozori kreative, da se ponovo naložimo na posao, i da ovom gradu, zemlji, sebi i poslu vratimo strast, kvalitet, radost i ljubav.