Pop-up je proširio svoje vidike i prerastao u izuzetno koristan pridev, koji se sad produktivno koristi u izrazima koji opisuju bilo kakve privremene poduhvate.
Pop-up je sazreo od maloprodaje do umetnosti, do angažovanja u zajednici. Privremeni poduhvati odgovaraju našim vremenima na društvenim medijima – savršena je sredina između internet iskustva i tradicionalnih “cigli i maltera”.
Pop-ups mogu stvoriti jedinstvena i nezaboravna iskustva koja su usklađena sa vrednošću brenda. Oni su postali popularni kao hibridni marketinški modeli kako bi pomogli da se izgrade intimni odnosi sa svojim klijentima.
Trend koji je popularan već duže vreme su tzv. pop – up restorani. To su restorani koji se otvore na nekom mestu, rade tu nekoliko dana ili nedelja i onda nestanu i pojave se na sasvim drugom kraju, gradu ili čak zemlji. Čuveni restoran NOMA možda je najpoznatiji u ovom konceptu, jer im pop-up koncept pruža mogućnost da istražuju (nove namernice, nova jela) kao i da svojim gostima pruže jedno novo iskustvo. Može se reći da je restoranima lako, jer se bave čulnim iskustvima (koja uvek zavise i od okruženja), a ustalom i uobičajeno je da učestvuju kao sastavni deo događaja drugih kompanija, pa samim tim i izmeštaju svoj posao. Međutim pop-up je osmišljavanje novog iskustva hrane, pa nije ni čudo da ih kompanije ostalih industrija prepoznaju i probaju da kroz čulna iskustva dočaraju svoj brend, kao na primer saradnja brenda Audi i dizajn studija Kitchen Theory.
Možda su još jedan vid pop-upa prodavnice. Pop-up prodavnice su više nego samo trend, oni su dragocena poslovna prilika da se tu i zadržite. Pop-up prodavnice promovišu vašu marku, koncept, uslugu ili proizvod u kratkom vremenskom periodu bilo da vam treba prostor za jedan dan, nedelju, mesec ili čitavu godinu. Pop-up prodavnice su fleksibilne i traju koliko god da vam treba – zavisi od vas. Ne postoji kriterijum koji pop-up prostor ne može da ispuni kada je u pitanju zadovoljavanje vaših potreba – od hrane, umetnosti, dekora, tehnologije, mode…
Svakako da ovaj koncept nije izolovan u odnosu na virtuelni svet i da takve primere srećemo skoro stalno kroz mikro sajtove ili one off projekte, no pitanje je da li se sve može nazvati pop-upom. U tom smislu pop-up u bilo kom prostoru mora da ponudi core biznis, odnosno prodaju samog proizvoda, odnosno usluge na tom izmeštenom mestu, zato su verovatno i restorani bili jedni od prvih koji su to i počeli, jer je smisao ponuditi “duh” brenda koji je nekad nemoguće izvesti u standardnom okruženju na koji su se dosadašnji kupci/partneri navikli.
Može li se uraditi u svakoj industiji? Naravno da je lako recimo H&M-u da organizuje pop-up prodavnicu za svoju dizajniranu kolekciju i da stvori dodatni ugođaj pri samoj kupovini, ali da li mogu kompanije bez takve snage brenda ili iz neke manje “sexy” industrije napraviti dodatni sadržaj, koji je neraskidivo povezan sa njihovim brendom, a da opet ostanu dosledni svom biznisu. Ono što je sigurno jeste da jedan takav koncept svakako sa strane agencije koja ga radi, pruža veću dozu kreativnosti u osmišljavanju dodatnog sadržaja, jer osnovni sadržaj već postoji. I kad sadržaj postoji moguće je u svakom biznisu ponuditi ovakav jedan koncept koji će izdvojiti poruku brenda, osnažiti ga, dati priliku da se kreativno razmisli šta je to duh brenda i na kraju od svojih kupaca napraviti ambasadore koji će ga promovisati.
I da završimo sa rečenicom Maya Angelou: “I’ve learned that people will forget what you said, people will forget what you did, but people will never forget how you made them feel.”