Ličnost brenda danas se posmatra kao jedna od ključnih dimenzija identiteta brenda, koja, ukoliko je dobro osmišljena, brendu daje različitost i značajnu konkurentsku prednost na tržištu. Zato brendove 21. veka možemo okarakterisati kao hrabre, oni nude rešenja, fleksibilni su, prilagođavaju se potrebama novih generacija, pozivaju na promenu, greše, izvinjavaju se. Gotovo identično kao i ljudi, svojom autentičnošću pružaju nam različita iskustva u čijem prisusustvu više volimo sebe.
Rezultati globalnih istraživanja o brendovima definitivno imaju zajedničku vezu, a to je da 91% potrošača širom sveta najviše ceni kada brendovi „iskreno komuniciraju o svojim proizvodima i uslugama“. Dolazimo do toga da je autentičnost vrlo merljiva kategorija i izražava se kroz sedam osnovnih tačaka:
1. Originalnost: u kojoj meri je vaš brend doneo nešto novo i drugačije na tržište;
2. Lični uslužni program: koliko je vredna usluga koju vaš brend pruža i da li korisnici mogu da žive bez nje;
3. Opredeljena uverenja: u kojoj meri se vaš brend zalaže za nešto više od jednostavnog zarađivanja novca;
4. Iskrenost: u kojoj meri se vaš brend trudi da ne izneveri ljude;
5. Poznavanje: koliko je vaš brend poznat;
6. Momentum: kolike šanse vaš brend ima da postane popularniji;
7. Nasleđe: u kojoj meri vaš brend ima relevantnu i zanimljivu priču.
U traganju za autentičnošću, mnogi potrebu za novom energijom da stvari pomere unapred, posegnu za čuvenom krilaticom „out the box thinking“, a da pri tom nisu iskoristili sve resurse sopstvene kutije. Kao što postoji zadatak za „out the box“ tako postoji još lepši zadatak za „in the box“. Za sagledavanje problema iz oba ugla potrebna je, ne samo želja, već i znanje, energija i neke nove navike, da bi to sagledavanje bilo ispunjeno sinergijom umesto kompromisima.
Retki su oni koji znaju da prvo maximiziraju „kutiju“ pa da počnu da razmišljaju „van kutije“, a da to razmišljanje nije izlazna strategija već strategija posvećenosti.
„Wow“ momenat je ništa drugo do kratkotrajni „pozitivan mentalni stav“ koji je došao spolja, dok je „novi ugao gledanja ili otkriće“ stvar optimizma koji je deo razvoja po principu „iznutra ka spolja“. Na pozitivan mentalni stav deluju drugi, a na optimizam delujemo sami. Takva vrsta razmišljanja je istinski slobodna, a samim tim i autentična.
Svaka nova generacija je zahtevnija u pogledu očekivanja u odnosu na brendove i komunikaciju. Iz tog razloga neophodno je dobro definisati skup odgovornosti kojima je brend posvećen i u vezi kojih ne pravi kompromis. Međusobno „slušanje“ i pravilno dekodiranje informacija koje potrošač ostavlja, dovodi do međusobnog nagrađivanja za trajanje odnosa. Veza svakako počinje sa smislenošću, nastavlja sa građenjem poverenja, zatim sledi deljenje isporuka vrednosti, potom međuzavisnost, posvećenost i na kraju čvrst odnos.
Dakle, da bi brend imao autentičnu vidljivost i rezonantnost koja se očekuje potrebno je izgraditi najpre dobru osnovu, odnosno bazu odnosa između brenda i potrošača. Što bi se reklo, nema kuće bez temelja, a onda sve ostalo…
“Don’t waste your brand time.”