U poslednje vreme često čujemo pojam „nova realnost“, a koji vezujemo za period pre i posle pojave Covid-19. Moderna društva su jako dinamična i velike promenu su postale ciklična dešavanja, odnosno, sastavni deo života svake generacije u prethodnih 100-ak godina. Svaka velika promena (politička, ekonomska, tehnološka…) stvorila je neku novu realnost kojoj se društvo prilagodilo, odnosno, vodilo ka inovacijama, više ili manje uspešnim.
U tom kontekstu treba posmatrati i aktuelne promene – naprosto, teraju nas da budemo što fleksibilniji u cilju prevazilaženja, odnosno, što otvoreniji da teškoće konvertujemo u prednosti (za razliku od nešto starijih generacija, na raspolaganju su nam tehnološka i infrastukturna rešenja koja to omogućavaju, pod uslovom da ih uvedemo).
Kroz tu prizmu treba posmatrati i trendove koji se neminovno nameću medijskoj industriji. Naprosto, svaka sveobuhvatna promena sa velikim uticajem na način života i ekonomiju neizostavno utiče na biznis rezultate oglasivača, a samim tim i na medijske investicije i strukturu istih. Još je rano za konačnu procenu medijskog tržišta u 2020. godini (postoji nada da Q4 donekle amortizuje jako veliki pad iz Q2 i Q3), ali smanjenje investicija za više od 20% u odnosu na 2019. godinu deluje sve izvesnije. Sličnu situaciju smo imali i 2009. godine, nakon koje je usledio spor oporavak, kao posledica sistemske krize na globalnom nivou i prilično teškog stanja naše ekonomije. Ovoga puta ima razloga da verujemo će razvoj biti nešto drugačiji. Naime, na našoj medijskoj sceni dominiraju internacionalni oglašivači koji trendove u investicijama često porede sa makroekonomskim trendovima. Pod tim okolnostima, imamo razloga za umereni optimizam, jer su trenutne makroekonomske procene prilično pozitivne, ali treba uzeti u obzir:
• Eksterni uticaj, kompanije često definišu ciljeve kroz regionalnu strukturu, ne pojedinačna tržišta;
• Neizvesnost, konačno razrešenje Covid-19 krize nije moguće utvrditi, a svako pogoršanje situacije može voditi ka restrikcijama;
• Smer (štednja ili investicije?), za koji će se kompanije opredeliti u cilju saniranja posledica izazvanih pojavom Covid-19
Uzimajući u obzir predikcije razvijenijih trzišta, odnosno, male šanse da se aktiviraju nove grane industrije, konkretniji oporavak bi trebalo očekivati tek u narednim godinama, tj. od 2022-23. godine.
U smislu promena trendova, najznačajniji zaokret očekujemo u retail kategoriji (celokupnoj), odnosno, veći fokus na pozicioniranju digitala kao prodajnog kanala – uz dalji razvoj neophodne infrastrukture koja će unaprediti korisničko iskustvo. Fizička nemogućnost da se izvrši kupovina odlaskom u prodavnicu sama je po sebi aktivirala „trial/action“ fazu tradicionalnog „purchase funnel-a“ kroz online kupovinu. Okolnosti su nas naterale da privremeno preskočimo dve bitne faze, awareness & consideration, a u cilju pronalaženja praktičnog rešenja/obezbeđivanja potreba u situaciji gde smo ograničeni (nametnuta/privremena solucija). Međutim, veliki deo potrošača stekao je ujedno i novu naviku u kupovini, tj. nastavio da koristi online i u svakodnevnom životu, van kriznih okolnosti (dugoročna solucija, tj. nova realnost).
Koliko god da je spremnost tržišta za ovu inovaciju bila ograničena (tehnološki i infrastrukturno), potencijal je više nego očigledan. Samim tim, dobijena je velika prilika za rast i unapređenje rezultata koju ne treba propustiti. Takođe, to zahteva i konkretne investicije u tehnologiju i data driven solucije koje garantuju ROI/ROS.