U kojoj meri je seksizam i rodna neravnopravnost danas prisutna u komunikaciji brendova?

Posmatrano iz ugla globalnih kompanija, rodna ravnopravnost uzima sve veći udeo u definisanju vrednosti, a zatim i u komuniciranju ključnih poruka. Da bi se ispravno komunicirala ova tema, neophodno je da postoji čvrsta osnova i osvešćenost unutar sistema kome brendovi pripadaju. Uporedo, u javnom diskursu rodna ravnopravnost dobija pažnju kakvu zaslužuje. Ukoliko uzmemo sve ovo u obzir, imamo brendove koji jasno komuniciraju jednakost i ravnopravnost i njihov uticaj raste. Zatim, mogu se pronaći i primeri brendova koji su nespretno komunicirali ovu temu, što je dalje preraslo u krizu i govori da je potrebno detaljno promišljanje pre nego što se preduzme bilo kakva akcija. Sigurno je da postoje slučajevi koji i dalje pribegavaju seksističkim porukama u brend komunikaciji, ali veoma brzo nailaze na osudu javnosti.

Pre nekoliko godina, brend Maggy lansirao je ružičaste supe za princeze i plave za vatrogasce. Koliko je rodni marketing „klizav teren“ za brendove?

Rekla bih da je rodni marketing teren pun odgovornosti. Mnoge poruke brendova ušle su u svakodnevnu upotrebu kao deo popularne kulture čiji je uticaj na društvo nemerljiv. Verujem da niko od nas ne želi da pokrene trend koji na bilo koji način negativno utiče na svest i razvoj pojedinaca. Odgovornost je daleko veća ukoliko se obraćate deci i mladima u formativnim godinama.

Da li brendovi danas moraju da budu daleko oprezniji kada je u pitanju, način, ton i kontekst komunikacije?

Bez razmišljanja, odgovor je da. Kako bi opstali u današnjem svetu brendovi moraju da pokažu koja je njihova svrha. Ovde ne govorimo o upotrebnoj vrednosti, već o ideji koju zastupaju. Da bi vam potrošači verovali morate hrabro da sledite svoju svrhu i da jasno i nedvosmisleno komunicirate o istoj. Danas imamo mnogo mogućnosti da pošaljemo poruku, ali i mnogo više prostora za njeno tumačenje. S druge strane, jačanje svesti društva o sociološkim, ekološkim, ekonomskim i političkim temama čini da potrošači budu osvešćeniji o određenim pitanjima o kojima brendovi ranije nisu razmišljali, ili nisu morali da razmišljaju. Danas je situacija dosta drugačija, potrošači traže od vas da istupite, a na vama je da promislite na koji način.

Ko danas preuzima odgovornost kada se kriza desi – brend ili potrošač?

Ako odgovornost posmatramo u vidu posledica krize, onda je ona na strani brenda.

Kako se brendovi danas bore sa cancel kulturom?

Brendovi treba da budu svesni da mogu da budu meta cancel kulture u svakom trenutku. Kada dobro poznajete ciljnu grupu prirodno nećete učiniti ništa što bi moglo da izazove negativne reakcije kod njih. Zbog toga je važno da brend bude fokusiran na ljude koji ga poznaju i veruju mu, i da neguje otvorenu komunikaciju sa ciljnim grupama. Doslednost vrednostima koje propagirate i transparentnost u radu su verovatno ključni u ovom slučaju. Čak i kada se desi da brend napravi grešku, iskreno izvinjenje i akcije koje ga prate su putanja za povratak na glavni put.

Komentari