Iako naslov asocira pre svega na južnjačku tugu koja traži utehu zbog stanja struke isti se može primeniti i na ostale krajeve Srbije. Ukoliko pričamo o centralizaciji kao opštem stanju našeg društva, koje nikako da ovaj proces okrene u suprotnom pravcu ugledajući se na neke bolje organizovane zemlje Evrope, ovaj pojam je najočigledniji upravo u tržišnim komunikacijama. Iako ne postoje precizni podaci, nećemo pogrešiti ukoliko kažemo da se preko 90% aktivnosti dešava na teritoriji glavnog grada.
Najpre su tu smešteni oglašivači i klijenti, jer čak i veće kompanije koje rade u unutrašnjosti svoje centrale u vidu top menadžmenta i marketing sektora imaju u Beogradu. U matičnim gradovima se nalaze samo proizvodni pogoni. Dakle, da biste radili kao marketing agencija za njih morate i vi da se nalazite u Beogradu ili da pola svog radnog vremena provodite u putu.
Pored toga, svi elektronski i štampani mediji sa nacionalnom pokrivenošću imaju sedište u glavnom gradu. Ostalim gradovima u Srbiji ostaju lokalni mediji i web portali ograničenog dometa, samim tim i efekata oglašavanja.
Tržište marketing komunikacija donekle se može pronaći u Nišu i Novom Sadu kao većim gradovima, gde postoji po neka agencija, graphic design studio, ali je to neproporcionalno odnosu veličine tih gradova i njihovog značaja.
Ko je za to odgovoran? Svakako nije stanje svesti i potencijal, jer kreativnih ljudi željnih rada i novih znanja ne manjka, imamo ih i za izvoz čemu smo svi svedoci. Nije ni do kompanija jer biznis ide tamo gde se nalaze centri moći. Dakle, upravo je do odluke da se sprovede istinska decentralizacija.
U poslednje vreme beleži se izvestan napredak, pa u Nišu ima sve više firmi koje ozbiljnije ulažu u svoje brendove, svest o neophodnosti promišljenih planskih komunikacija veća je i više je lokalnih klijenata. Ohrabrujuće, ali nedovoljno da proglasimo uzlazni trend.
Predlog (jer kritika je samo prazna priča bez predloga rešenja):
Da svi gradovi veći od 150.000 stanovnika dobiju jednu TV i radio stanicu sa nacionalnim frekvencijama. Da se centri odlučivanja makar delimično izmeste, pa Ministarstvo poljoprivrede da bude u Novom Sadu, Privrede u Kragujevcu, Novih tehnologija u Nišu i većina vladinih agencija, takođe. Pa da se sednice Vlade održavaju svakog meseca u drugom gradu. Ima toga još puno, ali ovaj tekst je prekratak za sve.
Klijenti i marketing komunikacije će to slediti. U suprotnom, za koju godinu marketing strategije planiraće se u krugu koji ocrtava javni gradski prevoz u Beogradu, a van njega prodavaće se samo osnovne životne namirnice. To nije neminovnost i nije proces koji se ne može preokrenuti – u korist svih nas koji ovde živimo.
One comment