Sve što može navesti korisnika da zaboravi da se nalazi u virtuelnom svetu, ono što mu može pružiti osećaj da se nalazi u nekom stvarnom, fizički opipljivom okruženju – reč je, naravno, o interaktivnom sadržaju.
Pre ćemo zapamtiti sadržaj koji nam omogućava interakciju, koji nas aktivno uključuje i poziva da ga pipnemo, da se poigramo sa njim, nego sadržaj koji je plasiran na uobičajen način i koji podrazumeva pasivno čitanje, posmatranje ili slušanje.
Pospešivanje interakcije korisnika sa interfejsom na svaki mogući način. Upošljavanje korisnika u smislu kreacije. Forma igre, kviza, mikro animacije. Animacije koje nas podstiču na istraživanje, skrolovanje, otkrivanje i u konačnom, sticanje novog iskusva.
Zašto? Zato što je glavni i odgovorni u priči mozak, koji nas na kraju završene „igre“ još i nagradi čašicom dobrih hormona za poneti, jer smo naučili nešto novo.
Dvosmernost komunikacije je ono što je ključ, jer više u igri nije samo prenošenje i usvajanje novog sadržaja, već sticanje novog iskustva, koje, na kraju, želimo i da podelimo sa okolinom. Na ovaj način direktno utičemo na povećanje angažmana i lojalnosti korisnika.